Obeležen dan Fabrike – 158 godina postojanja i rada

            Uz prisustvo velikog broja zvanica održana je svečana sednica i tom prilikom prisutnima su se obratili direktor fabrike Rade Gromović, Dragan Ilić, predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružje i zamenik predsednika Upravnog odbora i Vlada Vučković, predstavnik Skupštine grada Kragujevca.
Direktor fabrike Rade Gromović je rekao da hrabri opredeljenje države da se Zastava oružje, kao fabrika od strateškog značaja za odbranu zemlje mora sačuvati. “Verujemo da će formiranje Radne grupe od strane Vlade Republike Srbije sa zadatkom da sačini izveštaj o stanju u fabrici i da da predlog rešenja pomoći sveukupnoj poslovno – finansijskoj konsolidaciji preduzeća Zastava oružje. Stoga i mi zaposleni u Zastava oružju želimo da uverimo, pre svega Vladu Republike Srbije, da investiranje u našu fabriku, poput onogu u Fijat automobili Srbija, može da bude uspešan recept kako da fabriku modernizujemo, tehnološki osavremenimo, bitno smanjimo troškove proizvodnje i osposobimo je za profitabilno poslovanje na radost zaposlenih, grada Kragujevca i države Srbije” izneo je u svom izlaganju Rade Gromović.
Govoreći o situaciji u fabrici i Odbrambenoj industriji Srbije Dragan Ilić, predsenik Sindikalne organizacije Zastava oružje je istakao da je u prvim godinama nakon petooktobarskih događaja tadašnja vlast smatrala da vojna industrija treba da se smanji u značajnoj meri. „Zahvaljujući aktivnostima Sindikata takav stav je promenjen, ali danas preovladava mišljenje kod većine Vladinih zvaničnika da fabrika svoje poslovanje treba da zasniva na osnovama slobodnog tržišta. Mnogi smatraju da su troškovi Vojske i Odbrambene industrije neproduktivni. Odbrambena nužnost nam nameće stav da Vojska postoji za opšte dobro društva koje treba da snosi troškove svoje odbrane, jer svako dobija, a taj dobitak se ogleda kroz rad u miru i odbrane od eventualne spoljne agresije.
U proizvodnji naoružanja i vojne opreme koriste se mašine i ljudi koji njima rukuju i koji sa svim razvojnim institucijama se svrstavaju u vojnoindustrijski kompleks. Rezultat takvog rada po svojoj osobenosti i nameni značajno se razlikuje od rada u industriji koja radi za civilne potrebe, jer proizvodi vojne industrije ne predstavljaju sredstva za ličnu potrošnju, već sredstva za posebne namene za vođenje rata. Takva roba je namenjena za zaštitu imovine od uništenje i obezbeđenja građana svoje zemlje.
Ulaganje u Vojsku i naoružanje je ulaganje u životno osiguranje. Nikada se ne može pretpostaviti da li će se održavanje takvih kapaciteta i isplatiti. Revitalizacija Odbrambene industrije je bila otežana posle 78 dana bombardovanja, i tadašnja vlast nije poklonila dovoljno pažnje tom veoma važnom pitanju. Nije izvršena konverzija takvih kapaciteta da bi se oni zaštitili i tek 2005.godine Vlada SCG donosi odluku da se 6 preduzeća OIS stave u proces rekonstrukcije i revitalizacije“, dodao je Dragan Ilić.